Građani RS i BiH koji imaju zemlju a neće da je obrađuju uskoro će biti novčano kažnjavani ili će svoje parcele morati da ustupe onima koji su spremni da zasuču rukave i pozabave se zemljoradnjom ili voćarstvom!

U Federaciji BiH, naime, već imaju zakon koji predviđa kazne za neradnike, dok je u Srpskoj, kako nam je potvrđeno u resornom ministarstvu, u toku izrada strategije za to da se spreči držanje neiskorišćene i neobrađene zemlje! Podsetimo, prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu FBiH, kazna za zemljoposednike koji zemlju ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju iznosi i do 10.000 KM, a slična kazna bi mogla da bude i za „neposlušne" u RS. Istovremeno, procene govore da u BiH ima više od pola miliona hektara neobrađenih parcela

Crna statistika

Zbog rapidnog smanjenja obradivih površina i povećanja spoljnotrgovinskog deficita, entitetske vlasti su odlučile da izlaz iz poljoprivredno-ekonomskog kolapsa potraže u sankcionisanju onih koji resurse za proizvodnju hrane drže pod korovom!

Podsećanja radi, u BiH je lane uvezeno 220 miliona maraka voća i povrća, dok smo izvezli tek 95 miliona maraka. U istom periodu smo uvezli čak 440 miliona maraka žitarica, dok smo na strana tržišta plasirali jedva 50 miliona maraka. Da se situacija konstantno pogoršava, svedoče podaci da je lane izvoz žitarica smanjen za 25, dok je uvoz povećan za čak 40 odsto u odnosu na 2010. godinu!

S druge strane, površina obrađenog zemljišta u BiH u stalnom je padu! Primera radi, 2005. godine u BiH je bilo 719.000, a 2009. 692.000 hektara obrađenog zemljišta. Prema podacima Zavoda za statistiku RS, u istom periodu je tokom proletnjih i jesenjih setvi zasejano 34.000 hektara manje oraničnih površina. Najveću propast doživela su žitna polja, koja su 2005. godine bila zasejana na 126.000, a 2009. na 105.000 hektara!

Kesić: Rešenje su visoki porezi!

Član skupštinskog Odbora za poljoprivredu Nenad Kesić kaže da svi koji ne obrađuju poljoprivredne površine moraju biti oporezovani.

- To će ih naterati da se late posla ili da zemlju izdaju ili prodaju. Naime, prirodni resursi moraju biti u funkciji onoga za što su namenjeni, što znači da zemlja mora da se obrađuje. Što pre moramo doneti zakon koji će stimulisati ne samo obradu, nego i primenu visokih tehnologija na zemljištu, te analizu rezultata obrađivanja parcela. S druge strane, neophodno je primenjivati destimulativne mere na one koji zemlju drže neiskorišćenom - naglašava Kesić.

+ 14

+ 10